Apolon

Apolon pripada drugoj generaciji bogova sa Olimpa jer je Zeusov sin od Lete, kao i njegova sestra Artemida. Leta je, pred porodjaj, stalno proganjana od Here, tražila mesto gde bi mogla da rodi svoju decu. Medjutim nigde je nisu primali, plašeći se besa kraljice bogova.

Napokon, negostoljubivo ostrvo Del, koje se do tada zvalo Ortigija, pružilo joj je utočište i tamo su rodjeni Apolon i Artemida. Samo što je došao na svet bog svetlosti, proricanja i muzike, to ostrvo je zablistalo, zablistao je i ceo svet.

Kada je porastao, Apolon je učinio mnoga hrabra dela, kao što je bilo oslobadjanje Delfa od strašnog zmaja Pitona, koga je ubio svojim strelama. Povodom tog dogadjaja, bog je dobio ime Apolon Pitijski, po tome su i igre koje su se održavale u Delfima dobile ime Pitijske igre, kao i sveštenica u proročištu – Pitija.

Pitija je sedela na svetom tronošcu, u hramu boga Apolona, i sa tog mesta davala proročanstva. Svečana pesma, himna u čast boga Apolona, otpevana je tada po prvi put, slaveći njegovu veliku pobedu i prisvajanje hrama, koji je do tada pripadao boginji Termidi.

Apolon je bio prelepi bog, visok, skladno gradjen i bujne kose, i zbog toga je imao mnogo Ijubavnih avantura, kako sa Nimfama, tako i sa običnim smrtnicama. Jednom je zavoleo i ćerku boga Peneja, Dafnu. Medjutim ona mu Ijubav nikako nije uzvraćala, već je, pošto je bog stalno proganjao, zamolila oca da je u nešto pretvori, kako bi se spasila. Tako i bi. Nimfa je pretvorena u biljku lovor (dafni=lovor), biljku koja je od onda posvećena Apolonu.

Iz svojih Ijubavnih avantura, kako sa Nimfama tako i sa prelepim ženama svoga doba, bog je dobio mnogo dece, Orfeja od Kaliope, Asklepija od Koronide, Lina od Psamate, Aristaja od Kirene, Troila od Kasandre i druge.

Pored svojh avantura sa ženama, bog je voleo i lepe muškarce, od kojih su najpoznatiji Hijakint i Kiparis. Nakon njihove smrti prvi se pretvorio u cvet, a drugi u drvo, na Apolonovu veliku žalost.

Paralelno sa svojirm doprinosima u muzici, poeziji i proročanstvu, Apolon je bio i bog ratnik, veoma vešt strelac, koji je mogao svoje strele da dobaci jako daleko. Ljudi su ga prekomerno obožavali, po raznim hramovima i proročištima, na takmičenjima i žrtvovanjima. Postao je religijski simbol kako u umetnosti, tako i u radu. Šta više, neki ga smatraju Pitagorinim ocem.

Advertisements

Hera

Hera, veoma poštovana Zeusova supruga, bila je zaštitnica braka i udatih žena.
Ćerka dva titana Krona i Ree, važila je za jednu od najlepših boginja.

Njena veza sa Zeusom započela je mnogo pre njihovog braka, pa su se sastajali krijući se od svojih roditelja. Kasnije, kada su se uskladili odnosi bogova sa Olimpa i Zeusa, i nakon Zeusovog ustoličenja, sklopljen je brak.

Hera se pojavljuje u brojnim mitovima, a pored svoje, podiže i mnogo druge dece, kažnjava neverstvo i surovo se sveti Ijubavnicama svoga muža.

Letu, kada je ona nosila Apolona i Artemidu, jurila je sve do ostrva Del, koje je do tada bilo pokretno ostrvo.
Iju, koju je Zeus veoma voleo, pretvorila je u kravu.

Heru su posebno obožavaii u Argu, pa je zbog toga ova boginja biia zaštitnica tog grada. Za vreme trojanskog rata štitila je Grke, i uzimala je učešća u mnogim dogadjajima, koji su uticali na ishod rata.

Posejdon

Posejdon, bog reka imora, smatra se jednim od najpoštovanijih bogova Olimpa, jer je pored Zeusa i Here, takodje i jedan od najstarijih bogova.

Zlatnim kočijama, krstari po svom kraljevstvu, odnosno okeanima i morima, izmedju talasa koji ga ni ne pokvase, uvek okružen veselim delfinima.

lako se u llijadi opisuje kao zaštitnik Grka, u Odiseji stalno proganja Odiseja, svim sredstvima, pogotovu od trenutka kada mu je on oslepeo sina, Kiklopa Polifema.
Pored toga, i ostale heroje je namučio prilikom njihovog povratka iz Troje, bez obzira što ih je tokom samog rata podržavao, jer ga je veoma pogodilo uništavanje grada, kojeg je on svojim rukama sagradio.

Posejdon je uživao u Ijubavi sa raznim boginjama, kao i sa poznatim smrtnicama, i iz tih veza je imao mnogo dece. Neka od njegove dece su Triton od Amfitrite, Polifem od Toose, Antej od Cee, Orion od Eurijale, Pelija i Nelej od Tire, Pegas i Hrisaor od Meduse, Atlant od Klito i mnogi drugi.

Pošto je okruživao zemlju, a samim tim i uticao na nju, poznat je i po imenima Kosmozostis, Kosmosistis, Mesopontios, Pelagios, Pontokrator i mnogim drugim.

Hefajst

hefest1Hefajst, bog vatre, metalurgije i umetnosti bio je sin Zeusa i Here.
Stvarao je, ne samo nakit i fine ukrase, nego i mnogo drugih stvari:
od skiptra do prestola, od amfora do zlatnih robota.

On je, na molbu boginjeTetide, Ahileju napravio pancirnu odeću, i ukrasio njegov štit umetnički izgraviranim predstavama. Njegova radionica nalazila se na Lemnu, ali i gde god su postojali vulkan i vatra, bio je njegov dom.

Njegova ramena i ruke su bile veoma snažne, kao i kod svakog kovača, dok su mu noge bile slabe. Hefajst je, medjutim, bio i hrom, i o tome kako se povredio postoje dve verzije:

Po prvoj, prilikom jedne svadje izmedju Zeusa i Here, pošto je Hefajst učestvujući u raspravi držao stranu svoje majke, Zeus se naljutio, zgrabio ga za nogu i bacio ga sa Olimpa. Hefajst je pao na ostrvo Lemno, gde su ga stanovnici ostrva, trakijsko pleme Sinti, odnegovali, ali je ostao hrom.

Po drugoj verziji, Hefajst se rodio hrom, i Hera je odlučila, stideći ga se, da prikrije njegovo rodjenje, pa ga je bacila sa Olimpa. Hefajst je pao u okean, odakle su ga izvadile Tetida i Eurinoma, i čuvajući ga u jednoj pećini pod morem, i odnegovale. Kasnije je poslao majci, da bi joj se osvetio, zlatni presto koji je sam napravio. Medjutim, samo što je Hera sela na presto, našla se vezana nevidljivim lancima i niko, sem Hefajsta, nije mogao da je oslobodi. Zatim je molbama i dovitljivošću ostalih bogova (Dionis ga je napio), Hefajst vraćen na Olimp, kako bi oslobodio majku. Priča se da je Zeus, u želji da se iskupi, odlučio da mu, vrativši ga na Olimp, da Afroditu za ženu. lako ružan, Hefajst je uvek imao lepe žene, i pored Afrodite, pominju se Hari (oličenje lepote) i Aglaja (oličenje pameti), najmladja od tri Harite.

Kao njegovi sinovi pominju se Argonaut Palajmon, skulptor Ardal, lopov Perifet koga je ubio Tesej, i Erihtonije.

PROMETEJ I ZEVS

U borbi za vlast nad celim svetom Zevsu je pomogao Titan Prometej. Kad je konacno zagospodario svetom, Zevs ga je uredio kao prekrasnu pastu punu suma, livada i cveca, ptica u vazduhu, riba u vodi, i svakojakih drugih zivotinja. Dok je Zevs bio savrseno zadovoljan obavljenim poslom, Prometeju je smetalo sto medju tim bicima nema ni jednog dostojnog sve te lepote i bogatstva. Zato je od gline napravio bice po svemu slicno bogovima, a Atina mu je udahnula zivot. Zevsu se nije dopadalo da zemljom hodaju bica slicna bogovima, narocito kad ih je Prometej naucio da govore, grade kuce i bave se raznim zanatima. Najmanje od svega svidjalo mu se to sto je Prometej poklonio ljudima vatru sa Olimpa: bez vatre be se posmrzavali, ne bi mogli da kuvaju hranu i da tope metale od kojih su kovali razne alatke i oruzje. Ukratko, mnogo bi vise zavisili od Zevsove milosti, a njemu je bilo najvaznije da bude glavni.

Zbog svega ovoga Zevs je stalno popreko gledao Prometeja i jednom, kada ga je ovaj po ko zna koji put naljutio, Zevs je odlucio da ljudima oduzme vatru, ali je neposlusni Prometej ukrao i opet im je vratio. Tada je Zevsu konacno prekipelo, pa je Prometeja kaznio uzasnom kaznom: Prikovao ga je za vrh najvise stene na planini Kavkaz, na kraju sveta. Tamo mu je orao svakog dana kljucao jetru koja je preko noci zarastala i tako je bilo mnogo, mnogo godina. . .

Kada je Herakle oslobodio Prometeja okova Zevs mu je poslao svog sina Hermesa, glasnika bogova, sa porukom da ga oslobadja svih muka, pod uslovom da zauvek na sebi nosi znak njegove nadmoci. Taj znak bio je gvozdeni prsten sa komadicem one kavkaske stene za koju je Prometej bio prikovan mnogo vekova.

Afrodita

Afrodita (grč. Ἀφροδίτη) je grčka boginja lepote, čulne ljubavi i plodnosti. Značenje njenog imena je nepoznato, iako su drevni Grci verovali da se ono odnosi na penu. Veoma je moguće da je ovo verovanje došlo iz priče o Afroditinom rođenju.

Prema starijem predanju, koje je zastupao Homer, ona je kći Zevsa i Dione; a prema mlađem, kojeg se držao Hesiod, rođena je iz morske pene (ἀφρός) koja se stvorila kad je Kron bacio u more Uranove genitalije. Odmah po rođenju, izašla je iz mora na obalu ostrva Kipra. Otuda su joj i atributi: Ἀφρογενεια (rođena iz pene), Αναδυόμενη (koja se pomalja, izlazi), Κυπρογένεια (po Kipru rođena).[4][5]

U početku, Kiparska Afrodita najverovatnije da je bila boginja plodnosti, vrlo slična bliskoistočnoj boginji Ištar-Astarti. Došavši među Grke ona je personifikovana sa seksualnošću i bila usrdno obožavana kao univerzalna sila. Mnoga lokalna svetilišta posvećena njoj podignuta su širom kopnenog dela Grčke, a njeni kultovi varirali su različito od mesta do mesta. U nekim oblastima, Afrodita je bila smatrana čak boginjom rata, što je možda bio podsticaj za njeno udruživanje s Aresom, bogom rata.

Mnogo kasnije, u klasično doba, Afroditin kult je poprimio savremeno shvatanje prema kojem je ona nadležna za seksualnu privlačnost i ljubavno zadovoljstvo (τα Αφροδίσια).

Poreklo

Kada je reč o Afroditinom poreklu, postoje nejasnoće. Zvana je Ἀφρογενεια u nastojanju da joj se izvede poreklo od Urana koga je sin Kron kastrirao srpom i njegove genitalije bacio u more. Verovatno je da je potom ona nastala iz pene koja se stvorila oko genitalija koje su plutale po moru.

Ideja i kult boginje ljubavi koja se rađa iz mora potiče iz jugozapadne Azije, a u Grčku je prešao najverovatnije između 1200. i 900. p. n. e. posredstvom pomorskih trgovaca bakrom. To je zaključeno na osnovu brojnih njenih svetilišta na mnogim grčkim ostrvima nadomak obale Male Azije.

Mit o Afroditi kao potomku titana po svoj prilici se odnosi na boginju čiji je kult bio poštovan pre Grka. Došavši iz pravca severa, plemena iz kojih će se kasnije obrazovati Grci usvojili su je u olimpijsku porodicu proglasivši je kćerkom Zevsa i Dione.

Prvobitno je bila persifikovana kao stvaralačka moć prirode koja iz vlage rađa sve plodove na zemlji. Ali tog stranog obeležja je nestalo, ustupivši mesto onoj Afroditi koja se smatrala „nacionalnim“ božanstvom svih Grka.

Pošto se njen kult proširio po Sredozemlju, ona je svojevremeno poštovana i kao boginja koja obećava dobar put morem (Α. Ευπλοια).

Uloga

Za razliku od svoje rimske dvojnice Venere, sa kojom je poistovećivana, Afrodita nije bila samo boginja čulne ljubavi već i veza koje su održavale društveni život.[2] Svojom milinom, ljupkošću i lepotom nadmašila je sve ostale boginje; zato joj je Paris i dodelio zlatnu Eridinu zlatnu jabuku lepote. U njenoj pratnji su Hore, Harite, Pejto, Potos i Himer. U njenom skupocenom i šarenom pojasu ljupkosti skupljene su sve čarobne draži koje bi zanele i mudrog čoveka, ne isključujući ni samog Zevsa. Cela priroda oseća njenu neodoljivu moć i zbog toga su je prozvali „vladarkom“ (Βασιλεια Ρεγινα). Njenu moć iskusio je i Pigmalion, neosetljivi Narcis i lepi sicilijanski pastir Dafnis.

Ona daruje ljudima lepotu i ljubavnu sreću, pa je tako postala i boginja braka. Pošto brakom spaja narod u opštinu, poštovana je kao Πανδημοσ. Ali to ime je kasnije dobilo značenje obične, čulne ljubavi (kod Rimljana: popularis, vulgaris, vulgivaga). Iz tog razloga su zamišljali i jednu Afroditu Uraniju, kao boginju čiste, nebeske ljubavi. Smatrali su je još i boginjom mora (Γαληναιη, tj. „ona koja utišava more“).

Svojim ljubimcima darovala je svako dobro ovoga sveta: bogatstvo, moć, slavu, mada ti darovi nisu trajali dugo (v. Parisov sud, Adonis). U Ilijadi Afrodita je bila na strani Trojanaca, te je stoga uzela pod zaštitu naročito Parisa, Eneju i Hektora. Ali prilikom boja Diomed ju je ranio u ruku, i zbog toga je morala da se povuče na Olimp pomoću Arejevih kola kojim je upravljala Irida. Tom prilikom su joj se Atena i Hera izrugale, a Zevs ju je posavetovao da se ubuduće ne upušta u borbe.

Prema Odiseji, Afrodita je žena Hefestova, ali mu nije verna i u skladu s tim održava tajne ljubavne veze sa Arejem kojem je rodila Harmoniju, Erosa i Anterosa. Sem toga, rodila je sa Hermesom Hermafrodita, sa Dionisom Prijapa, sa Anhizom Eneju, sa Butom Erika. Upravo zbog njenih veza sa Arejem, smatrali su je i ratobornom boginjom koja voli da nosi ratničku opremu (Αρεια).

Helije, koji sve vidi, obavestio je Hefesta da ga supruga vara sa Arejem. Hefest je, iskoristivši nevidljivu mrežu koju je prebacio preko kreveta svoje supruge, ulovio ljubavnike, i pozvao sve olimpske bogove da se uvere u Afroditino neverstvo. Tek kada je Posejdon uzeo učešća u događaju, pristao je na to da oslobodi ljubavnike. Potom se postiđena Afrodita povukla na Kipar, a Arej u Trakiju.

Posle poraza Trojanaca, Afrodita je uspela da sačuva trojansku kraljevski lozu, omogućivši Anhisu, Eneji i Askaniju da izmaknu iz ognja Troje i nađu novu zemlju gde će se nastaniti (v. Anhis, Eneja). Na taj način je Afrodita postala zaštitnica Rima (v. Venera).

Atena

maslinaNakon pobede, koju su odneli bogovi sa Olimpa u Titanomahiji, Zeus je obljubio Metidu, ćerku Okeana i Tetije. Tada su mu, Uran i Gea saopštili da će se iz te veze, prvo roditi Atena, koja će mu biti slična po hrabrosti i mudrosti, a kasnije, i sin, koji će ga nadmašiti po sposobnostima, tako da je postojala opasnost da ga, jednog dana, svrgne sa prestola.
Da bi izbegao takav tok dogadjaja, Zeus je progutao Metidu. Medjutim, približavao se čas Ateninog rodjenja, pa je Zeus naredio Prometeju (prema drugima, Hefajstu), da mu svojom sekirom otvori lobanju. Tada su, svi, zaprepašćeni i iznenadjeni, ugledali kako iz Zeusove glave iskače naoružana Atena, mašući svojim kopljem.

Nova boginja je,pridruživši se ocu tokom Gigantomahije, uspela da pobedi Enkelada, koga je oborila na zemlju, a zatim bacila na njega celu Siciliju, koja ga je prekrila.

lako je bila boginja rata, ona nije bila ratnički raspoložena. Bila je mudra, pametna, i oduvek je pomagala heroje, Perseja, Ahileja, Odiseja i mnoge druge, a Ijubav koju je prema njima osećala nije podrazumevala ništa erotsko.

Atena je, isto kao i Artemida, odlučila da u brak ne stupi čak ni sa bogom, već da zauvek ostane devica.Prema predanju, postoji priča o svojevremenoj svadji izmedju Posejdona i Atene, oko samog grada Atine, koji su se sporili oko toga pod čijom će zaštitom biti grad, i čije će ime da nosi. Da bi rešili spor, odlučili su da oboje poklone gradu po nešto, a da u sporu, pobedu odnese onaj, čiji je poklon, prema mišljenju ostalih bogova, potrebniji i dragoceniji.

Tada je Posejdon udario svojim trozubcem o stenje Akropolja i odmah je potekla voda. Zatim je Atena udarila nogom o zemlju, a na tom mestu izniklo je maslinovo drvo, prvo na svetu, blagoslovena biljka koja je simbol mira od davnih vremena. Od tada, kada su bogovi presudili u njenu korist, grad Atina nosi njeno ime i pod njenom je zaštitom.

Boginja Atena, pomagala je Ijudima i podržavala ostvarenje njihovih dela i u vreme mira. Podučavala je zanatlije, potpomagala je pesnike, naučila je žene da pletu. Često se spominje i kao “Atena Palada”. Reč Pallas je grčka reč koja znači “mlada devojka”, a iz nje je izvedena i reč pallikari što bi u prevodu značilo junačina.

Večiti suparnik boginje Atene bio je Arej, bog koji je voleo ratovanje, a njihovo rivalstvo je opisano i u Ilijadi, gde se navodi da su u ratu podržavali suprotne vojske. Arej je bio zaštitnik Trojanaca, dok je Atena pomagala Grke. Kada je Zeus dozvolio besmrtnin bogovima da i oni učestvuju u borbama, sa uspehom se suprostavila Areju, nanevši mu ozbiljnu ranu.

Pojavu i prisustvo Atene, u celini, uvek su pratili razumni i razložni saveti, blago ponašanje i mudre procene i odluke. Partenon je njoj bio posvećen, i u Atini su je posebno poštovali, organizujući velike svetkovine u njenu čast, kao što je bila i Panatineja.

Had

Brat Zeusa, Posejdona i Here, Had je bio kralj mrtvih, kralj Podzemnog Sveta i treći vlastodržac kosmosa, nakon što su izmedju sebe svet podelili Zeus, on i Posejdon.

Had je doživeo sudbinu svoje braće, odnosno otac Kron ga je prvo progutao, da bi ga kasnije ispljunuo. Učestvovao je, u Titanomahiji, na strani Zeusa.

Zbog dragocenih metala koji se nalaze u zemlji neki Hada smatraju i bogom bogatstva,
kao i bogom pravde jer je on taj koji odlučuje sta će biti sa nekim kada dođe u podzemni svet. Had je bio kralj mrtvih, ali ne i bog mrtvih, jer je ta čast pripadala Tantosu.

U svom mračnom kraljevstvu, Had je bio strog i nije pristajao na kompromis. Nikome nije bilo dozvoljeno da se ponovo vrati u svet živih.

Opslužuju ga razni demoni i duhovi, kao što je Haron, koji ima dužnost prevoženja i prevodjenja duša, koje svojom barkom, od Aherona prevozi na drugu obalu, kako bi stigle do kraljevstva mrtvih. Njegova usluga plaćala se jednim obolom (novčićem koji su umrlim Ijudima stavljali prilikom sahranjivanja).

Had je zavoleo prelepu Persefonu ćerku boginje Demetre, koju je oteo, što je opisano u prethodnom poglavIju. Od poznatih heroja, Herakle, Orfej i Odisej su se spustili u Podzemni Svet, iako su bili živi. Homer opisuje mračni ambijent, i tugu, koja obuzima i savladjuje i najslavnije medju herojima, kada se nadju na tim prostorima.

Tantal – kralj Frigije, bio je jedan od onih, koji su bili najsurovije kažnjeni u Hadu. Kažnjen je doživotnom žedji i gladovanjem. lako se nalazio skoro potpuno uronjen u vodu, kad god bi pokusao da ugasi svoju žedj, voda se povlačila. Takodje, i kad god bi pokušao da ubere plod sa grana koje su mu visile iznad glave, one su se podizale. Prolazio je kroz sve ove muke zbog svoje arogancije, zbog koje su ga bogovi teško kaznili, jer je smrtnicima otkrio tajne bogova a svoje prijatelje, obične smrtnike, služio je nektarom i ambrozijom, koje je ukrao. Prema drugoj verziji, on je, da bi se udvorio bogovima, žrtvovao svoga sina, koga im je, skuvanog, ponudio za ručak.

MIT O SIZIFU

Zevs nikako nije podnosio da mu se bilo ko suprodstavlja – ni bogovi, a jos manje ljudi. Onaj ko je to najvise osetio na sopstvenoj kozi bio je Sizif, lukavi gospodar grada Korinta. Ono sto Zevs nikako nije mogao da mu oprosto bilo je to sto je, kada je Zevs oteo Eginu, cerku recnog boga Azopa, Sizif je smesta otrcao i tuzio ga njenom ocu. Zevs mu je odmah poslao Tanatosa, boga smrti, da ga vodi u podzemni svet. Sizif se nije dao, nego je Tanatosa cvrsto okovao u lance i tek je Ares uspeo da ga oslobodi. Tako je Sizif dospeo u podzemni svet. Iz njega je izasao tako sto je naredio svojoj zeni da ne prinosi posmrtnu zrtvu za njega. Had i Persefona su se zbog toga jako naljutili. Lukavi Sizif je to iskoristio i ubedio ih da ga posalju kuci da bi opomenuo zaboravnu zenu. Kada je stigao kuci iznenada stize Tanatos i odvede ga nazad u podzemni svet. Tui ga je stigla strasna Zevsova osveta. Bio je osudjen da gura jedan tezak kamen uzbrdo i, taman kad se priblizi vrhu, kamen se skotrlja u podnozje. I tako stalno iznova za vecita vremena. Otuda se za posao koji je mukotrpan i tezak, a ne daje nikakve rezultate cesto kaze da je SIZIFOV POSAO!

PANDORINA KUTIJA

Zevs, vrhovni gospodar celog sveta, nije bio taj koji je stvorio ljude. Tvorac ljudskog roda bio je Prometej, mocni Titan koji je Zevsu u nevolji pomogao da zagospodari svetom. Zato se Zevs, i pored sve svoje moci, pomalo plasio i Prometeja i ljudi. Posto je jednom strasno kaznio Prometeja Zevs je resio da kazni i ljudski rod.

Najpre je svom sinu Hefestu, majstoru svih zanata, naredio da sacini devojku lepsu od svih. Zatim je sazvao ostale bogove i naredio im da devojku obdare svojim darovima. Tako joj je Hera udahnula zelju za srecnim brakom i darovala joj prekrasne haljine i nakit; Atini, koja je imala udela u Prometejevom stvaranju coveka, cela ta Zevsova ujdurma nije bila bas sasvim po volji pa je devojci, umesto mudrosti, usadila lukavost i mrznju; Hermes ju je obdario podmuklim i laskavim govorom, darom za laganje i spletkarenje i ljubavlju prema ogovaranju; najzad, Afrodita, boginja ljubavi, obdarila je devojku zavodljivoscu i neodoljivom privlacnoscu.

Posto su je bogovi tako bogato darovali, Zevs joj dade ime Pandora (“obdarena svim darovima”) i, kao svoj poklon, dade joj cvrsto zatvorenu kutiju od srebra i zlata pa rece:”Pazi dobro, ne otvaraj je dok ne dodjes medju ljude!”

Kad joj je dao kutiju, Zevs ju je poslao medju ljude i to pravo u zagrljaj Prometejevom bratu Epimeteju. Posle vencanja, medju mnogobrojnim poklonima ugleda Pandora svoju vec skoro davno zaboravljenu kutiju. Rece muzu da je kutiju dobila od Zevsa i predlozi mu da pogledaju sta ima unutra, ali je Epimetej zelao da ipak sacekaju njegovog brata. Posto Prometej nikako nije dolazio, radoznalostnadvlada Pandoru, te ona sama otvori tajanstvenu kutiju.

Videvsi kako iz kutije kuljaju napolje sva zla ovog sveta i ogromnom se brzinom sire medju ljudima, Pandora se silno uplasi i – zalupi poklopac! Time je, nazalost, ucinila vise nego sto je zlobni Zevs namislio. On je, naime, na samo dno kutije stavio NADU, da ljude utesi kada im bude najteze. Pogodjeni silnim nevoljama, a bez tracka nade ljudi su bili potpuno bespomocni i ponovo prepusteni na milost i nemilost Zevsu i drugim olimpskim bogovima.